DEJVID MEKALISTER ZA „BLIC“ Dijalog može da donese REŠENJE ZA KOSOVO
26284
post-template-default,single,single-post,postid-26284,single-format-standard,cookies-not-set,qode-social-login-1.1.2,qode-restaurant-1.1.1,stockholm-core-1.0.5,tribe-no-js,tribe-bar-is-disabled,select-theme-ver-5.0.7,ajax_fade,page_not_loaded,vertical_menu_enabled,menu-animation-underline,side_area_uncovered,wpb-js-composer js-comp-ver-5.7,vc_responsive

DEJVID MEKALISTER ZA „BLIC“ Dijalog može da donese REŠENJE ZA KOSOVO

Dejvid Mekalister nakon posete našoj zemlji kaže da je Srbija spremna da do kraja godine otvori tri nova poglavlja u pregovorima sa EU, objašnjava u čemu se mimoilaze stavovi vlasti i opozicije i šta misli o pozivu predsednika Vučića na dijalog o Kosovu.

Mekalister se prilikom posete Srbiji sastao sa predstavnicima vlasti i opozicije, sa kojima je razgovarao o gorućim temama u našoj zemlji, i, kako kaže, na osnovu saslušanog počinje da radi na svom sledećem izveštaju koji će predstaviti Evropskom parlamentu. Za „Blic” je rekao i kada se očekuje izveštaj Evropske komisije o napretku naše zemlje.

Koji je vaš osnovni zaključak nakon dvodnevnih razgovora sa političkim predstavnicima Srbije? Šta možemo očekivati u izveštaju?

– Kao izvestilac za Srbiju, smatram da mi je dužnost da dolazim redovno u vašu zemlju i stoga došao sam u Beograd da slušam. Kao što sam to radio 2015, pa 2016. i sada 2017, kada dođem u Srbiju, sastanem se sa predstavnicima Vlade, parlamenta, većine i opozicije, civilnog društva, medija… i počinjem da radim na svom sledećem izveštaju koji ću predstaviti Evropskom parlamentu. Očekujem da će Evropska komisija predstaviti sledeći izveštaj o napretku Srbije u aprilu 2018. Tako da ćemo imati debatu u EP sledeće jeseni. Iskoristio sam priliku i sastao se sa Komitetom za evropske integracije i sa Skupštinom da bih objavio da ću ostati izvestilac za Srbiju uprkos svojoj novoj funkciji u Nemačkoj jer imam još jedan izveštaj da uradim do sledećih EU izbora, ali i zato što želim da pokažem ličnu posvećenost Srbiji. Imao sam odlične razgovore sa predsednikom, premijerkom, ministrom spoljnih poslova, ali i sa liderima opozicije. Naravno, vlast i opozicija imaju različitu sliku političke situacije u Srbiji, ali to je tako u svim zemljama, i moja glavna poruka je – lično verujem da naredna poglavlja treba da budu otvorena u 2017. Nekoliko poglavlja su tehnički dobro pripremljena da budu otvorena, ali to, naravno, zavisi od članica EU, koje moraju da odluče da li naredna poglavlja treba da budu otvorena ili ne. O tome sam diskutovao sa pregovaračkim timom za pristupanje.

Gde se najviše mimoilaze ti različiti pogledi vlasti i opozicije?

– Uglavnom imaju različite poglede na ekonomski razvoj, funkcionisanje demokratije i medijske slobode u Srbiji. Pažljivo sam saslušao sve primedbe opozicije i detaljno ću razmotriti činjenice i podneti izveštaj, nakon čega će se time mnogo detaljnije i podrobnije baviti komisija. Bili su veoma otvoreni i iskreni, kritikovali su razvoj u Srbiji i moja dužnost je da slušam. Pokušao sam da predstavim svoj izveštaj što izbalansiranije i ponosan sam na činjenicu što je moj izveštaj o Srbiji dobio ogromnu većinu u parlamentu EU. Uprkos tome što postoje različiti pogledi na pojedine delove srpske politike, postoji i konsenzus u EP od konzervativaca, liberala, socijaldemokrata do zelenih… kako vidimo generalni razvoj u Srbiji, a generalni konsenzus je – mi želimo da podržimo vašu zemlju koliko možemo.

Vuk Jeremić i Saša Janković nisu prisustvovali sastanku. Da li su vas pozvali da vam kažu razloge odsustva?

– Moj program je organizovala delegacija EU, samo što sam ovoga puta imao malo vremena. Odlučili smo da umesto da se sastajem sa predstavnicima opozicije jedan na jedan, kako sam to radio prilikom ranijih poseta, da to ovoga puta bude sastanak sa liderima opozicije u jednom krugu jer postoje određene teme o kojima možemo diskutovati zajedno, kao što su vladavina prava, kako parlament funkcioniše, kakva je situacija sa demokratijom uopšte. Drago mi je da su četvorica lidera opozicije prihvatila moj poziv, ali gledajte, znam kako je biti političar, ponekad zaista nije moguće uskladiti sve. Potpuno sam opušten u vezi sa tim. Ne znam razloge zbog kojih se nisu pojavili, ali i dalje je vreme odmora i moguće je da su zaista van grada. Kao što sam sada sreo Tadića, Radulovića, Jovanovića, i Šutanovca, sreo sam ih ranije i srešću ih ponovo. Isto tako sam sreo i Vuka Jeremića ranije, kao i Sašu Jankovića dok je bio ombudsman. Moja vrata u Briselu uvek su otvorena za srpske političare, bez obzira na to da li su predstavnici vlasti ili opozicije dokle god su na konstruktivnom proevropskom pristupu.

Pomenuli ste da verujete da ćemo do kraja 2017. otvoriti nova poglavlja. Koja su nam najvažnija?

– Ta koja su spremna na tehničkom nivou za otvaranje su poglavlja 6 (pravo privrednih društava), 30 (spoljni odnosi – zajednička trgovinska politika) i 33 (finansijski i budžetski propisi). Ono u čemu sam bio jasan u razgovoru sa svim sagovornicima jeste to da na kraju Srbija mora da ispuni sve uslove za članstvo u EU, što znači da država mora da otvori i zatvori svih 35 poglavlja. Tako gledano, svih 35 poglavlja su jednako važna jer svi kriterijumi moraju biti ispunjeni. Istovremeno, kada je u pitanju pregovarački okvir, posebno se uzimaju u obzir poglavlja koja se tiču vladavine prava 23 i 24 sa jedne strane, kao i nastavak angažovanja Srbije, kroz korake ka vidljivijem i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom, o čemu se pregovara u poglavlju 35. Tako da bi moja poruka bila – nastavite dalje, samo napred.

Kada pominjete Kosovo… jeste li razgovarali sa predsednikom Vučićem o njegovom pozivu na dijalog? Kakvo je vaše mišljenje o tome?

– Predsednik mi je detaljno ispričao zbog čega je započeo tu inicijativu, šta je njen cilj i pitao sam ga kako se dijalog može strukturisati. Ja sam nemački i evropski zvaničnik i u domaćoj, srpskoj politici se postavljam striktno neutralno. Ipak, voleo bih da podvučem da pozdravljam njegovu inicijativu i voleo bih da ohrabrim srpsko društvo, političare, religijske predstavnike, civilno društvo, biznis zjednicu… da uđu u dijalog i pokušaju da pronađu šta bi moglo biti rešenje za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine na održivoj osnovi.

Član ste demohrišćanske unije (CDU), verujete li u izbornu pobedu Angele Merkel?

– Nemačka je sada u tom izbornom raspoloženju, kampanje su počele. Ankete su dobre za nas (CDU), pokazuju da imamo 15 procenata prednosti u odnosu na socijaldemokrate (SPD). Ali, ono što svi znamo kao iskusni političari jeste da se jedino računa ono što se desi na dan izbora. Atmosfera u Nemačkoj je veoma pozitivna kada je u pitanju Angela Merkel i njena vladajuća koalicija (CDU-CSU), ali izlaznost 24. septembra će biti ključna tako da moramo da se obratimo našim biračima da izađu na izbore i glasaju. Još imamo dosta vremena, trazićemo od nemačkog naroda glas za novi mandat, za jasan mandat nove vlade i mislim da je uprkos poteškoćama Nemačka dobra zamlja u teška vremena. Naša ekonomija dobro napreduje 10 godina zaredom. Imamo suficit u državnom budžetu što je bilo nezamislivo pre nekoliko godina, imamo najnižu stopu nezaposlenosti od ranih devedesetih i imamo najnižu stopu nezaposlenosti kod mladih u celoj EU. Naš slogan je – mi smo za Nemačku gde ljudi žele da žive srećnim životom. Zahvani smo što smo u tako udobnoj poziciji, ali takođe znamo – jaka Evropa i jaka Nemačka idu ruku pod ruku.

Nemački izbori sa velikom pažnjom se prate u celoj Evropi. Zbog čega oni nisu važni samo za Nemačku?

– Svakako da nisu krucijalni samo za budućnost Nemačke. Naravno, svaki opšti izbori u Nemačkoj tiču se buduće orijentacije naše države. Alternativa Vladi i kancelarki Angeli Merkel bila bi koalicija socijalista, zelenih i bivših komunista i to bi Nemačku odvelo u drugom i ne dobrom pravcu. Zbog toga želimo da postanemo što snažniji i posle izbora zatražimo koalicone partnere kako da zajedno implementiramo svoj manifest. Ovi izbori izazivaju ogoromno intereosvanje u celoj Evropi, jer, naravno, Angela nije viđena samo kao stub stabilnosti u Nemačkoj već je veoma važna figura kada je u pitanju budućnosti EU. Naravno, EU ima koristi ukoliko Nemačka kao najveća nacija, ima snažnu i stabilnu vladu. Ali mi, Nemci, znamo nešto – naša budućnost je usko povezna sa budućnošću Evrope i zato smo posvećeni snažnoj EU i hoćemo da ojačamo evropske institucije i mislim da će se posle nemačkih izbora videte neke konkretne inicijative Pariza i Berlina zajedno sa svojim partnerima kako da se suočimo sa najvećim izazovima u Evropi.

Koji su trenutno ti najveći izazovi?

– Moj lični pristup evropskoj politici će uvek biti da Evropa treba da bude velika u velikim stvarima, a mala u malim. Ne želim da se EU nosi sa svakim problemom u Evropi. Ne, treba da damo prostor članicama, regionalnim i loklanim administracijama, a velike izazove, koje možemo samo da rešimo na nivou Evrope i međnarodnom, e tu nam treba jaka EU. Mislim da nam treba snažnija saradnja u rešavanju migrantske krize, u pogledu bezbednosti i trebaju nam konkretni koraci da ojačamo našu valutu evro.

Angela Merkel je prijatelj Srbije. Hoće li ostati tako i u novom mandatu ukoliko ga osvoji?

– Angela Merkel i vlada pokazali su jaku posvećenost regionu Zapadnog Balkana. Iz dobrog razloga se Berlinski proces naziva berlinskim jer zajedno sa svojim partnerima, Francuskom, Italijom i Velikom Britanijom, započeli smo ovu inicijativu jer želimo da se Zapadni Balkan dalje razvija. Nije slučajnost da su nemački demohrišćani Angele Merkel naklonjeni Srbiji jer snažno verujem da sve zemlje Zapadnog Balkana treba da imaju evropsku perspektivu. Naravno, na kraju vi odlučujete, ali mi vas pozivamo da se pridružite i verujemo da koristi nisu samo za biznis, već i za svaku srpsku porodicu. Tako da, Angela je pokazala posvećenost i nastaviće tako. Ono što mi se dopada kod Berlinskog procesa jeste to što se fokusiramo na konkretne projekte i ono što radi Angela Merkel je povezivanje – spojite ljude, gradite mostove. Ali ne samo simbolički već i infrastrukturalno: autoputevi, železnice, bliža energetska saradnja… to je infrastruktura koja spaja ljude i zato snažno podržavam inicijativu razmene mladih među balkanskim državama. Najbolji istorijski primer tome je nemačko-franucuska inicijativa mladih koja je bila kamen temeljac pomirenja i sada je najbliže prijatlejstvo koje imamo upravo nemačko-francusko. Stoga ću uvek podržati balkanske političare koji se zalažu za politiku pomirenja, regionalne saradnje i dobosusedskih odnosa. Mi znamo iz istorije – stabilnost na Balkanu je ključ jer ako ovde postoje nestabilnosti to se širi i zato su vaši problemi i naši problemi, ali vaše nade su i naše. Zato volim da dođem ovde i Srbija ima toliko prijatelja u Briselu iz svih političkih stranaka koji žele da pomognu Srbiji i ostalim zemljama Zapadnig Balkana.

Poklon od Vučića

– Na konferenciji za novinare rekao sam na srpskom: „Volim Srbiju – jer Srbija je toliko ponosna nacija“ i to sam uvideo zahvaljujući tolikim razgovorima sa predsednikom Vučićem i pročitao sam toliko knjiga o srpskoj istoriji. Vučić mi je prilikom prošle posete dao knjigu o srpskoj istoriji u 19. i 20. veku, i vi ste toliko ponosna nacija i divni ljudi. Verujem da bi Srbija i Srbi predstavljali veoma vredan doprinos našoj porodici nacija i zato podržavamo put ka EU.